Tvorba riječi u suvremenom njemačkom jeziku

Cilj kolegija jest približiti polaznicima tvorbene mogućnosti imenica u suvremenom njemačkom jeziku od kojih su za razliku od hrvatskoga jezika složenice najplodnije. Cilj kolegija je također približiti polaznicima tvorbene mogućnosti pridjeva i glagola u suvremenom njemačkom jeziku, koji su za razliku od imenica, skloniji afiksalnim modelima.

Osim predstavljanja tvorbenih modela u materijalnom smislu pridat će se pozornosti njihovoj analizi, tumačenju i parafraziranju.

Po završetku nastave iz navedenog kolegija student će moći:

• analizirati strukturu tvorbenih modela prema tvorbenim kriterijima
• precizno odrediti tvorbeni model dotične riječi
• odrediti osobine tvorbenog modela dotične riječi
• parafrazirati značenje dvosložnih i višesložnih njemačkih složenica
• parafrazirati znače0nje frekventnijih izvedenica

Obradit će se sukcesivno svi tvorbeni modeli imenica u suvremenom njemačkom jeziku od složenica i izvedenica do običnih konverzija koje su u stvari supstantivizacije svih ostalih vrsta riječi bez sudjelovanja bilo kakvih tvorbenih morfema ili nekih stranih leksema. Obradit će se također sukcesivno svi tvorbeni modeli pridjeva i glagola u suvremenom njemačkom jeziku. Kompozicija je kao model među glagolima i pridjevima za razliku od imenica rubna pojava, pa kod prvih prevladava prefiksalna a kod pridjeva sufiksalna tvorba Nezaobilazno je u predavanjima i vježbama neprestano stvarati sponu između tvorbe riječi kao materijalnoga dijela leksikologije na jednoj strani i morfologije i sintakse na drugoj strani, te na koncu uporno u sve ugrađivati nezaobilazne spoznaje i saznanja semantike kao duhovne strane leksikologije. Predavanje i vježbe čine jednu cjelinu, kako bi se novostečeno znanje iz područja gramatike i uvježbalo i produbilo.

predavanja, seminari i radionice

Aktivnost u nastavi, Kolokvij, Pismeni ispit, Pohađanje nastave, Seminarsko izlaganje

usmeno i pismeno

Konačna se ocjena utvrđuje na temelju dvaju elemenata:

1. seminarskog izlaganja, koje čini 30% završne ocjene,

2. uspjeha iz dvaju kolokvija koja će se pisati tijekom semestra ili uobičajenom pismenom ispitu nakon odslušanog kolegija u slučaju da jedan od kolokvija ne bude pozitivan. Pismeno postignuće čini 70% završne ocjene. Student mora ostvariti minimalno 69% za ocjenu dovoljan (2), 77% - 84,9% za ocjenu dobar (3),  85% - 92,9%  za ocjenu vrlo dobar (4) te 93% - 100% za ocjenu izvrstan (5).

1. primjer (u slučaju da su kolokviji položeni):

1. kolokvij         2. kolokvij       Prosjek iz pismenog dijela        Seminarskog izlaganje              Konačna ocjena

     77%                 83%                       80%                                        Ocjena:                               Pismeni dio: 3 
                                                  ocjena: dobar (3)                        vrlo  dobar   (4)                        Seminarsko izlaganje: 4  

                                                                                                                                                      (3x0,7) + (4x0,3) = 2,1 + 1,2 = 3,3

                                                                                                                                                       Konačna ocjena: dobar (3)

2. primjer (u slučaju da student nije pristupio ili nije položio jedan od kolokvija te mora pristupiti pismenom ispitu nakon odslušanog kolegija):

PismenI ispit                    Seminarskog izlaganje              Konačna ocjena

    78%                                      Ocjena:                             Seminarsko   izlaganje; 4

  Ocjena                                vrlo  dobar   (4)                    (3*0,7)+(4*0,3) = 2,1 + 1,2 = 3,3

  dobar   (3)                                                                       Konačna ocjena:  dobar (3)             

 Student ostvaruje pravo na potpis ako je bio nazočan na najmanje 70% nastavnih sati, kako iz seminara tako i predavanja, i ako je odrađeno usmeno seminarsko izlaganje.

1. Talanga, Tomislav. Einführung in die Wortbildung der deutschen Sprache. Osijek, 2013.
2. Petrović, Velimir. Bildung und Gebrauch des Substantivs in der dt. Gegenwartssprache. Osijek, 1990. 156 str.
3. Petrović, Velimir. Bildung und Gebrauch des Adjektivs in der dt. Gegenwartssprache. Osijek, 1993. 117 str.

1. Petrović, Velimir. Bildung und Gebrauch des Verbs in der dt. Gegenwartssprache. Osijek, 1991. 314. Str.
2. Brdar-Szabo, Rita. Wortbildung in der dt. Gegenwartssprache mit bes. Berücksichtigung zwischen Derivation und Komposition. Budapest,1991.
3. Eichinger, Ludwig M.: Deutsche Wortbildung. Tübingen, 2000.
4. Erben, J.: Einführung in die deutsche Wortbildungslehre. 4. izd. Berlin 2000.
5. Fleischer W./Barz, I.: Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache. Tübingen: Niemeyer 1995.

Diskusija na polovini i (anonimna) anketa eventualno po svršetku kolegija.